U fokusu - Srbija

NBS: Rast zarada neće pogurati inflaciju

Kako su naveli precizno, „zarade ne bi trebalo da ugroze nastavak opadajuće inflacije i njen povratak ka centralnoj vrednosti cilja”.

„Smatramo da je mala verovatnoća da se u narednom periodu otvori spirala inflacije i zarada. Kratkoročno, očekuje se da inflacija opada, srednjoročno, da bude u granicama cilja, što znači da bude u rasponu od 1,5 do 4,5 odsto. Pored toga, treba imati u vidu da naša ekonomija ipak ne posluje u uslovima pune zaposlenosti i da još uvek ima prostora za povećanje zaposlenosti, odnosno smanjenja nezaposlenosti”, smatraju analitičari centralne banke.

U NBS predviđaju da će zarade u ovoj godini, realno posmatrano, ostvariti međugodišnji rast od oko 7,7 odsto u proseku, naspram rasta od 2,7 odsto u 2023, dok se u narednoj godini očekuje njihovo usporavanje na oko 3,5 odsto. Smatraju da zategnuti uslovi na tržištu rada, tačnije rekordno niska nezaposlenost i visok rast zarada, trenutno u mnogim zemljama predstavljaju jedan od rizika da se inflacija zadrži na povišenom nivou u dužem periodu. Pritom, duži period visoke globalne inflacije od prvobitno očekivanog povećao je rizik da bi mogli da se povećaju pritisci po osnovu dodatnog rasta zarada kako bi se uhvatio korak sa inflacijom i očuvala njihova realna vrednost, što bi moglo da pojača inflatorne pritiske, odnosno da otvori spiralu između zarada i inflacije. Zasad uglavnom preovlađuju ocene da se nije otvorila inflatorna spirala, ali da je neophodna opreznost monetarnih politika centralnih banaka. Pritom, na bazi istorijskog iskustva izvode se zaključci u pogledu mogućih scenarija kretanja zarada i inflacije u narednom periodu.

Prema ekonomskoj teoriji, ključni faktori koji određuju stepen uzajamnog dejstva zarada i inflacije jesu makroekonomski uslovi: inflaciona očekivanja, nivo inflacije, faza proizvodnog ciklusa, uslovi na tržištu rada. Tako, ako radnici imaju visoka inflaciona očekivanja, čak i u uslovima kada inflacija pada, pojačaće se zahtevi u pravcu daljeg rasta zarada. Slično, ako je inflacija na višem nivou, firme će nastojati da češće menjaju cene svojih proizvoda i usluga, što će pojačati i interakciju između cena i zarada. Takođe, ako je privredni rast brži i agregatna tražnja veća, firmama će biti lakše da povećaju profitne margine i da više troškove proizvodnje prebace na potrošače, a radnicima da dobiju više zarade.